Velika Srbija

СТРАНА 2.

БРОЈ 384.

»ВЕЛИКА С Р Б И Ј А«

гледкште јесте, да ако се Русија и њени савезници сд ре:<ну агресивних циљеиа, цео карактер рата постаке светао, они дшови јавног мњења у Немачкој који су противни зввојевЈњу, биЈ\е ој&чани, а скори и разложан мир постаће ств риа могућност. Један кнтервју у коме је Г. Миљуков изјавио, као своје ли ■ чно гдед; ште, жељу за псдслу Аустрије и анехсију Цтриграда Русији, повећао је сумњу соци> јалиста и разбуктао пламен њихових агитација. Подожај ]е по

громне жртвс ко]е су савезници поднели ради гацпх интереса у Цариграду. Колико ]е хиљаде храбр^х еигле:кнх и францус ктх зојника пало на Галнаољу за нашу ствај ? По:ле рат«, ја хсћу псносно в* погледам у лнце нашЗх савезника. Ја нећу

да чу]еи да ме они питају: [ »Па када смо ми дати наше ' синове и бргћу та Галипсље, да вам отворе пут за Ц^ригргд, је ли то било свмо, да се задовољг катриси ваше влгве?« »Балкан Њус« (бр. 191 сд 12 маја 1917.)

Са ратних фронтова

сару. Артиљерија је увек актиана али ;е магла синоћ

Са солунског фронта — Француски коминике Солув, 2. маја Јуче је енглеска авијастао в?ло сзбиљан и влада је тика бомбардовала стани, . це у Ангиати и Демир Хи<5ида пркмзрана да даде сво|у 1 г изјаву. Оза изјаеа изкоси ситуацију у верним односима. Она нарачито ^дара гласом ка блиску опасност од немачког напвда и ка потребу о стварном отпору. Оаа потврђује лојалност савез ккцимг и у и:то време одбацује свгку намеру о узкмгњу туђе територијс и лод;грмљивању друг^х народг.

циле су 4 000 кнлсграма експлозива на станице и бквзке у позадиЈи р.емачког фрокта. Румунски коминике Јаш, 2 маја. Ситугци]а непромењена. На разним деловима фронта пушкаргње и канонада. Нелријатељ је бомбардовао руске ровове у пределу села Клиписеств, Ђузис« и Контреа Тешка ругка ар

стазкле своје напредозање северно од Скарпе и заузете су цело с:ло Ре. Озо је село нетрчјатељ бранко сз великом жилавошћу. Заробљено е нехолико војни:<а. Северно од Гаврехе ннни су оареаи напредовани у то.чу дата. У взздушким борбама јуче наши су пилоти обзрили 6 немачкнх аероплана а друга два су примоморачи да сг спусте на земљу. Три наша апарата фахе.

АЈИРЈИЈЈВНЈИШ Шта пише једаи неутралан лист

спречила сзаку гешачку акиију. Ј/чз ујутру заузета су рва утврђена ме:та у правцу Лумнице. Грчка одехећа Су ЗауЗела ]ОДНО тиљери ј а бомбгрдовала је не-1 ОД ОЗИХ ме.та И зарсбила пријатељске ба^ерије Бижуакг,' које су бомбардлвале Галац Згткшје на Дунаву и до Цз нога Мора.

♦ * *

45 еојника. Француски коминике Париз, 2. маја. , Обич ш активгост на це- ј Италијански ксминике лочупном фронту. Прекју-| Рим 2 . че у југру Фраицузи су од-

„Ф?а е на пише држаза у кеоспорЈО стрија је свету чији сазван од ја г ељства.

Цтрвх,. 2 маја Цајтунг“ из БерНајзначанија овоме оату 'је Аустрија. Ауједина земља у парламенат није почегка неприИсчључече су

све контроле и свача слобтда мишљења. Династија улравља земљом једино по милости Божјој, наплаћу.е порез, позива људе у војску, хапси, осуђује, веша и кико се 1 е усуђује да потражи разлоге за ова де а. Царизам, који је револуција оборила можс бити рђав али када сеупореш са аустриским приликама он изгхеда да ;е модерни Е тдорадо. Заиста, за време Николе II била је Дума у Русији, а у Тур:ксј парламенет рад 1 ! Даа.е, не треба се чудиги што непријатељи централних држава отворено говоре о десби Аустрије. АпстрахујуФи пранцил народго:ти једна једина држава у свету у којој не посгоји никаква устгвча гарантија није држаза. Пошто Аустријј огорченоодби;а све модерне институције држаЕе, ока се у очима модерних мислилаца, сама већ поделила.

Сгргнка кадета држала је ту скоро свој сверуски ко:- грес у Пегрограду. Кадети су најспособаи]а и та бољеорганнзогана странка у Рускји. На њиховом кокгресу скулите су се приста лице јгдте стваралачке политике. После толико узбуђ^ња крсз ко)а смо прошли, право ]е задсвољство биио, видеги јгке, бистре мозгозе на рвду охонових проблема и чути држазаичке Л кародне погледе. Кгдети су заузели одлучно аджЕње у псглсду раг«, и бе седа либсралног ^егерана, г. Род.чеза о обатсздма Русије према њеним савезницимв. Он је рекао: Ми, дахле, са индигнгцгјсм одбацујемо оптужбу, да Русија води рат у савезу са бри-ан скнм Лмперијализмом. А ми ради части и достојааства руског народа, морамо чув&ти обећања ксја смо дали савезнкцима. Они ко> са подсмехом гово-

били ја е немачке извидни це ксје су покушале да се пркближе фразцуским лннијама на разним тачка .ц : северо-источно од Воксамо а, за адно од Краоне, код коте 108, близу Сапиљела, у Шамгати и југо:а ад!о од Мороа. Сви су 0311 гочушвји ПрО !ЗЛИ под француском ватром. Немци су претопсли огромне губитке. Заробље ш је војника. Париз, 2 маја (доцније/ У то:<у јучерашњег дака немачха је артиљерша бомбардовала фр.нг Брејан Ланоа и Сернн. Доста жква акци;а источио од Бери-Бак и у Шампањи, у об:а:ти Мон-О. На горњем току Мезе ФранцЈЗи су одбили немачки напаз. на мала предња одејгена у шуми Шевалгђе. На осталом фронт/ није било значајних догађаја Азкјатика. — Француски су авијатичари оборили 6 темачких аероплача.

На фронту Трентниа, наплатоу ЛзнЈага артиљ»ркски дуел. Одбијеаи су ееаријатељски од реди у околкни Паневгђт, у долини Правињола. На фрозту Јулкјанскгх Алпа јаче артбљериско дејст^о. Наша гртиљерија је живље бомбардо- ■ вала непрЈратељскеба^еркје одбргнбзке лиикје и главне центре. Примећена су пожгри иза непријатељских линија. Југ. ист., од Горнцг задобивено је триде-ј сетак заробљеннка, као и 2 ми-ј тргљеза и много муаиције. Жкво дејство авијатике. На ср» дњ:м току Соче оборева су; д с а непријатељска аероплангЈ НеприЈатељске ескадриле бацкг.е су бомбе у зони Аквагеје и оштетиле цркву и гдхЈолсшке спомевике.

Дневве вести

ре о акексији Цариграда, и су- Француске ваздушгеескг вкше одако узкмају свг оне о-‘ зриле забомбардоЕаље ба-

Ф Е Љ Т О Н

Д. И. Јејо

Звона Јована Крститеља

►ОО^СКК

Панта се врати из цркве. — Је ли готовс ? — Запитг прота — Готово, оче, — И ја сгм готов... Јгдну узми ти, другу ћу ја . .. Е ;0 ти педесет метака. Панта узе пушку и мет.е Пушку псдкже, и, као што то обичао бива, загледа око ње нога кундака и око окј.де.4«, пг је узе на готовс и опроба нишгњење. Затим је баци на раме. Кгд иззђсше у простргни трем, прота за:ггде на стег.е н Јцама, што су се спуштале у двор! ште, засгђено цвгћем. — Панто — рече он шапа там.

( 2 )

— Ој, прото. — Заборавих нешто. — Шг»? — ЗсборавИх да се ... псз дравим с протииицом .. . А?... Шта ти мислиш? — Немој то ... 0:тази је не ка умре на мвру. Прота се замисли. Отеги да му кешто дсђа, отуда из груди, у душник и да поче да га дави. — Мзрамо се опроститг! У макали смо у један сланкк педесет годинај... Није то плла, П1НТ1 ! Панта се заплака. Заплака се Д прота. Тада се прота ла-

Енглески коминике Лондон, 2 маја ј Наше поиор:ке једини-1 це укиштиле су јуче у ју-ј тру у Сегерном Мору цепелин Б. 22. Одбијечи суг епријат. љски препади, прегпрошле ноћи, северо-источко од Епема исезерно од И гра. Зарсбљено је неколико војника. Наше су труге јуче наато враги псново у к>ћу и на прстима пр>ђа вратима со бе у којој > лгжала старВца. Ос лушну .. • Ни/е се чуло нгшта .. Баба Цд]», која служи еко'про тИнице, не беше ту. Ваљда је била тркнула до своје куће, да сб >е дсчурлију, јер су жене биле одраниле на посао. Прота полако, на прстима, >ђе у со бу. Протиница лсжаше са зат вореним очима, изнад кој‘ х је, по челу, треперио зргк, штоје проби ао крозспуштену чипка ну завесу. П.ота пртђ» болесници и погледв је. Тек тгдг, кроз уздгх, и:пусти из груди онаЈ терет, што га је погодио на степелкцама. Протинтц! ваз да чу та] уздех. Ола погтеда. — Про ... тс! — пропусти с мукои глзс крсз запекле усне. — Шга је, кућо моја?- Како ти је, рсђс ?

Амеркчки поклон Србији! «Монд Илистр« ед 28 априла по новом, донела је једну фзтсграфију, под насловом «Аче-ј ртчке заставе залепршдће на попрбшту ослсбсђ:ке Србије,« која прикгзује једлу масу еутомобил 1 које ]е Америка дала као дгр српскоЈ војсци. На фо тогрзфијч, у левом плаиу, виде се личности г. Х:рџеса, председника Цњтралног Америчксг Комитета за помоћ. г. Ж 1 сте ка Гсдара државиог подсекретвса за хигијсну нгродну, и нашег погланика у Паризу г. Ве сккћа. Вилс^н И Л1Јр. И 1 ВЈшћнгтона саопштаЕају: Пре.дседчик Вллсон је рсшек да не узима у обзир немачкепредлоге за мир. Америка иеће усвојкги мир док се Немачка ке повинује свима услсвима Еа глеске. Српска деца у Француској. Српски Министар Просвете, г. Давидовић, пошто ,е претхсд но пссетио све устднсве ишколе у Фраицуској, по којимт су — Тешко, прото!... А што ће ... ти та... пуцкг? — Ништа . .. онгко — рече прота збуњено, јер тек тада примети, да је заборавио да о стави пушчу пр:д вратима. — Како н6шт<?... Има ту чештс! Ти кри,еш од менс! — Нгма кишга, слаго мојг! Нема ништа, аеруј ми! — Кажи М 1 кудаћеш!?—]ед ва изгонори старица. — Немој да ме мучиш! Здр ја не видим!?... Протг М грко обори глазу као дете Јхв&ћено у лзжи. — Кажн ми, шта је то билс? , Чула сам кеко си целу воћ хо дао по трпезарији. Је:т, чула сгм . И Цаја мч ]е казала... — Немој да ме питаш, молим тс! — добаци старац у очајању. Старицх тада покуша да се подигне, али јој смалакса рука,

сада рззмешгечи српски ђ 1 ци, упутио ;е фра>ц/ском Мснистру Просвете сву делешу: «У тренутку, кгда напуштам В;ш/ лепу зсмљу, долустите д* Вам Iзргзим сеоју дубоку и искреку з 1Хвзлносг на старгњу, шго га племенита Франц/скаи нарочито Вч укозујете омладини нгш. х школа. Одличноздравље ^ашг /еде и њихози постигнути успеси сведсче још садг, Д 1 ће она, тадасеврате усзоју напаћену 0 'гџбчну, са јзжшзнијим осећањима и потпунијкм образовањгм, моћи корисно послужити остззрењу великих светских идеја, за које Француска вековима под-оси многобројне и драгоцече жртве«. Српски корпус у Русуји. У Сксбељевском К^митегу приказана ]е серија кинематогргфжих снимака онашгмкорпусу у Р^сиЈи. Присуствовао је г. Посланик Спала|ковић са о собљем Плсланства. Томприликом |е г. Спглајковкћ рекао: да ]е слобода Русвје залога слобсде свих народа и да значч ускрс разорене Србије. ко]ом се беше ухватила за месингану јгбучицу нагвозденоме кревету. Сто пошта се И јекау: — М^рко! Не мучи ме! Прота утону у тежак ропћући плач, паде преко полумртве старкце, и љубљгше јој снажно завеле, потамниле образе. — Друже мо]! — зарида старац. — Сгано, зеницо моја!.. Јест, морамо да се ргстајемс! Расгајемо се зд сгагда, за Еечност! Нећемо се више никада видетк! Ово је псследње! А кзда се прибра, седе поред болесвице, узе јој суху руку у своје руке, и милуЈућн ту слабачку ручицу, а кад када стежући ]е и тресући њоме, исприча све што се беше догодило и оно шго се сада морд догодити. 3 х време док је прота прачго ужас, старица се трзала, тешко дишући, као да јој се преко