Veliki Petar ruski car i njegovo doba

108

ва учитеље Енглезе и руске вештаке. Састави сам и правила за темељно преустројство и остави Русију на високоме војничкоме ступњу — 200.000 војника и 230 бродова. „Нисам имао у последње време толико муке као у почетку. У Руса беше с почетка пословица: боље је побећи па изнети главу читаву, али од кад оно казних код Шлиселбурга неке, нисам више ни чуо за каквог бегунца“. Руски војници имали су да врше тешку дужност, али беху и награђивани. После сваког рата добијали су земље на поклон, и тако се подиже по областима производња. Цар да ваше инвалидима подпуну плату и основа две велике болнице на Неви, добавивши веште лекаре и ранаре. Како је волео кад војник точно врши евоју дужност види се из ове приповедке: кад му се роди син, посла нођу једнога ђенерал-ађутанта у град да објави народу радост топовском пуцњавом. Опрезни војник нехте да пусти ађутанта у град, јер после молитве никоме не беше слободно улавити. Сад се крене сам цар, па и њега не пусти. — „Али, деране — рече и — родио се кнез, треба да грувају топови.“ „Ер онда уђи, хоћу да те пропустим па ма ме сутра стрељали“ Цар постави ваљаног војника за наредника и обдари га. Џетар уважаваше храброст — ма и најсуровију. У персијскоме рату доведоше једног заробљеника, који нехтеде ни на што одговорити. Кадга почеше батинати истрже једноме официру сабљу и појури на адмирала Апраксина. Стражар беше пред шатором и удари га бајонетом те спасе