Veliki Petar ruski car i njegovo doba

18

свакоме јавном раду. Од тога времена се поче "развијати Петров владалачки дар, који је овековечен у руским споменицима. Он предузе огромни рад: де начини од азијскога европеки образован народ, да му улије вољу за знања и вештине и да оживи трговину и радиност. Онје знао да ће га особине рускога народа, а нарочито племићетво, јако спречавати у томе; сам је видио да је одпочео огромни рад, и да може лако настати опасан

свршетак, | | Али што су веће препреке биле тим је он челичији постајао — и много се уздао у

оданост Лефортову и Гордонову.

Највише се бринуо о преустројетву војске, која се у ратовима са, Турцима показала под БГолициновим заповедништвом као непотребна. Само у неки пограничним варошима

беше много војника, а у унутрашњости били су стрелци — о лењости и неваљалству којих уверио се сам Петар. У ратно време поматаху војсци и племићи са својим људима, али и код њих небеше реда ни једнаког одела и оружја. И Алексије још увиде да невреде па гледаше да их дотера, и остаде сину његовом да то изврши,

__Гордон и Легор уредише осим потјешних још две регименте или кора 5—12.000. људи. Ту су били већином Отранци, и нарочито много досељењих Хугенота, које у то време гоњаху из Француске. Петар је тиме показао више образованости од високоученог Лудвика ХТУ., премда су га попови наговарали да их гони. Патријарх Јоаким у својој