Veliki Petar ruski car i njegovo doba, page 32

20

Петар установи и руску Марину. Радо се возио по води, и опет се прича, да сеу детињству јако бојао воде, али то је лако могућно кад се зна да је у детињству често боловао од напрезања.

Петрова мати, вели се, беше пошла са петогодишњим сином у пролеће на хаџилук. Поток се беше разлио, те вода јурне у кола и ту се Петар уплаши тако да доби грозницу. Четири године још после тога није могао да види реку, језеро ни бару какву, а да се неужасне, и до четрнаесте није се смео ни купати ни прелазити преко реке. Тада га ослободи гувернатор. Нареди да се иде у хајку, али се говорило да се мора прећи преко једне речице. Гувернатор пређе, а Петар се стиђаше да заостане. И напреже се те скочи за другима и сви се радоваху што се опростио етраха.

Стари неки чамац у Исмаилову, међу осталим стварима деде му Никите Ивановића Романова привуче га. Питаше Тимермана, зашто друкче изгледа, а не као бродови пред Москвом. Немац одговори, да је то енлески чамац и да је удешен тако и за веслање и за једрила. Петар одма увиде да је туђински _ бољи; затражи једнога бродарског мајстора и зовнуше Холандца Жарстена Бранда столара из Москве. Он оправи чамац, начини катарку и разапе једрила па се отисну низ реку. И цар ту беше и дивљаше се, па најзад скочи и сам у чамац (2. дрила 1691). Бранд је много таких бродова наградио = и сконча Јуна 1693.