Veliki Petar ruski car i njegovo doba, page 35

28

сасвим нема прибрежних земаља, а сва ушћа великих река око Русије беху у туђим рукама. Као природне прибрежне земље чињаху му се источно и црно море, која су још од пре Русиме стајала отворена, а после несретна рата посташе неприступна. Петар смераше само да поврати старо стање,

Пре свега мислио је, да озбиљним продужењем турских ратова уток Дона у прно море задобије и да Азов, који беше по века у турским рукама учини главном трговинском точком за делове царства које Дон залива. Око 83000. Турака беше у томе граду, који беше опкопима и кулама заштићен.

Руска војска крене се морем из Москве (29. Априла 1695) али у одељењима под заповедништвом ђенерала Алексија Семеновића Шајна, Гордона, Леорта и Автамона Михаилов Головина. Код последњега оделења од 9000 момака беше Петар као капетан, без икаквих одличја. — 5. Јуна појави се он пред Азовом, а остале војске беху већ раније стигле и утврдиле се шанчевима и батеријама. Опсада сретно пође. Турци ударе на оба опшанчена војена стана и тако далеко продру, да су већ почели запушавати руске топове. Но у том стиже Цар са две регименте и одби непријатеља до самих градских зидина. Две стражаре које беху намештене на ланцима преко реке, да задрже руску флоту, отеше Руси и одбише напад Турака и Татара. Али се није могао град освојити без флоте, која би пресекла довоз непријатељу, Руси изгубише много војника. Непомогоше ни уче-