Veliki Petar ruski car i njegovo doba, page 50

98

днога лађара и у своме кратком црвеном прелуку оде на бродиште издајући се за неког Руса, који хоће да изучи бродарство. Примише га одмах и одредише под имевом Пе тра Митамлова на бродиште некога Рога. Ту је радио као прост тесач и јео и пио са сво јим друговима, али у раду одликовао схватљивошћу и пажњом. Посећиваше и породице оних бродара у Русији, код матере Томе «Јозиаса попи чашу боровичке, а код жене Ренсенове руча. Кад га жена Аријена Метја запита за мужа свог, похваљиваше га Петар као ваљаног бродара, са којим је заједно радио. Зар сте и ви бродар: запита га жена — и цар јој одговори са највећим задовољством: „Јесам“.

Али издајник Петров није спавао. Један Холандац из Москве писа своме оцу и беше описао Петра у Сардаму као цара тако, да се на скоро могао познати по понашању. Гомиле људи и деце јураху да виде чудо: Кад је деци бацао воће шеширом отвори се читав рат, те и њега гађаху камењем. Управитељ вароши хтеде да му да стражу пред станом, али га Петар нехте ни чути о томе. Џа и мајстори и други радници бродарски после частвоваху Петра „величанетвом“, „светлошћу“, али им он примети да нерадо то прима, и тако га прозваше „Мајстор Петар.“

У Амстердаму нису веровали ништа што би се причало о цару из Сардама — и клађаху се. Два трговца, који пре беху у Москви, упуте се у Сардам да се увере о свему.