Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ОВЕ Е жил ПАО

Паметан пе умети да се одрече новца поштено зарађенога ако је тај новац својина каквог тврдице, који. се лишавао свега само да може живети. после смрти. Тешко свакоме цицији! Новац вреди према ономе на што се троши: оставити га наследницима је и глупо и рђаво. Није много паметнији ни онај који оставља новац као задужбину после себе, јер. обично никад се тај новац не употреби онако како је завештач хтео, јер у главноме сви легати иду на доброчине сврхе. А доброчинство често квари, и охрабрује просјаштво и лењост; милосрђе често држи усправне празне џакове. Боље је помоћи младе људе који се јуначки сами помажу. Али, новац богатога може бити стварно само онда добро употребљен, ако га сам богати троши, сам трошењем управља, те буде, уместо једнога излапелога старога богаташа, активни покретач и управљач једне живе установе.

Модерни пакао,

Многи Европљани и Американци који на поштен начин зарађују новац живе као у паклу. Колико њих ради и глупе и нечисте послове. Индијски и јапански мудраци кажу да ми жртвујемо и радост и срећу за новац; они презиру наше обожавање новца; они претпостављају свакоме богаству чисти миран живот. Арапи нам кажу да не умемо да осетимо ове лепоте у којима живимо. „Ми Арапи, каже један њихов научењак,уживамо одмор далеко од свакога телеснога бола, и наш разум се неће никад развијати друкче него слободно од сваке бриге за новцем, никад радити прљаве послове које животиње и машине раде. Европљани све више и више беже са светлости дана и чистоте небесне, уклањају се испред тих сигурних истина да би живели у ономе страшно извештаченоме и у лажној угодности“ (бетацх: 17 Ате тизштапе).

Мудраци од Истока не знају наше јаде, нашу грозницу, нашу жеђ за богаством. Они умеју осетити породичну радост, знају савесно и стрпљиво