Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕИТТИНА БИТИ ЧОВЕК 59 радити, сваки тренут је за њих срећан. Њихов је живот једноставан, прост; ништа сувишнога у њему. Вечито ведар осмех и пријатна дружба са њима.

Од њих би се могли многом чему научити. Од њих би могли научити да распремимо наш цео живот, да се одречемо овога збуњенога, грозничавога рада, да неокренемо главу одтихихи дубоких радости, које и лан и ноћ стоје на нашем расположењу.

ШЕСТА ГЛАВА Власт.

Несрећа је за нашу демократску управу што је васпитање основано на нижим осећањима; свако. дете би требало да у самоме себи нађе најенер– гичнијега потстицаја, т. ј. радост што је савладана. тешкоћа. Наши васпитачи, међутим, као потстица! употребљавају сујету и завист: „види како други. раде“. Сваки ђак кад постане човек сматра свет као мегдан на коме треба да уништи своје такмаце. Пре бити први са рђавим задатком него четврти са добрим задатком. Сваки жуди из малена бар да буде министар: толико се људи испело на највише положаје не радећи ништа.

Власт, која задовољава најгоре нагоне људске, мајмунску сујету и жудњу за господарством, очарава младе људе. 257

Ако некакав човек зна из темеља једну грану државне управе; ако има јасну мисао како би се добре реформе извеле, ако због тога улази у Скупштину, ништа нема природнијега од тога. За оне који у томе траже прилику да створе и изврше нешто, неуспеси потстичу. Неуспех не може оборити онога који ради на народноме послу.

Али, ако се улази у Скупштину пре него што се петнаест и двадесет година стрпљиво радило и размишљало, дакле ако се улази ненаоружан па-–

„мећу, онда значи ући не познајући ништа од живе сложене стварности; значи ући само зато да човек

71“