Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

700 - ЖИЛ ПАЈО

задовољи сујету или да утоли ону жеђ, онај страшни нагон за власт над другима.

У чему је власто Ми имамо пред очима- непрежидно жалосне примере неспособних људи, оних који узимају сами право да управљају другима. Платон је казао да су политичари људи најзанимљивији; они проводе све своје време пишући законе којима се спречавају злоупотребе, отсецајући сваки пут дедну хидрину главу... на чије место одмах друга израста.

Као што се деца играју војника тако се народ шгра политике. Неколико хиљада изумевача и научника и рад милијуна људи којима управљају стручни „људи, врше цео народни посао. Они што владају "требали би само да осигурају ред, т. ј. да спрече немирне, несталне и будале, да не сметају онима, који раде. Полиција и добри, брзи и непристрасни судови, као и добра народна одбрана-— ето њиховога посла.

Да тај посао могу вршити, они треба да имају за свако питање стручнога човека. Њихов рад треба да се ослања на изабране и даровите стручњаке.

У Француској није тако. Парламенат у место да врши само контролу, он у ствари управља. Парламенат је у рукама адвоката. Већина адвоката су окртве рђавога законскога поступка који их доводи да не проучавају дубље ствари које заступају пред судом; они обично иду за тим да заварају и опсене судије, и постигну неки лични успех. Кад дођу на власт они то собом доносе, они не познају научне методе помоћу којих се могу расветлити и решити питања државна, имајући пред очима све потребне "елементе. Политичари се улагују владару: гомили, а кад могу прибегавају лукавству и сили да до власти дођу. Власт је њихова једино у томе што могу да деле места, добра места, својим бирачима. ЧОни се служе „влашћу свију да би могли фаворизирати најмањи напор неколико људи“ [Клемансо: Г'ћотпе епећајпе, 19. јануар 1915].