Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

106 а ЖИЛ ПАЈО

трпе разне непријатности од оних фанатичких по– литичара; њихова протекција посланичком кандидату мора тешко падати. Кад буде изабран, онда му долазе читаве чете молилаца! То је просјаштвоједнога друштва разривенога протурањем, бесправљем, а нарочито разривенога оним жалосним убеђењем да протекција једнога народнога посланика више вреди него рад, него стручна савест, него ли сам таленат. Па и најбољи међу народним посланицима имају болно осећање да су немоћни да ураде нешто добро. „Нашом кривицом и због наших недостатака о наше околине, због састава власти која нам је предата, ми смо најчешће, способнији за зло него за добро. Ви нам не можете довољно захвалити за зло које не чинимо, казао је Клемансо у Скупштини каопредседник владе (октобар 1906.) Самим тим што су и најбољи посланици дужни, као и сви други, да мољакају, они шире деморализацију. Деморализација ће бити потпуна онога дана када чиновник буде уверен да му вреди више протекција каквога политичара него савестан рад, када зна да радан и частан живот не може да заштити човека највеће“ вредности противу каквога презренога политичара. Живећи у непрекидној несигурности животом који није заснован на нечем темељном, народни посланици морају имати изванредну енергију да ураде нешто што су намерни. Па ипак у тој несигурној и несталној средини, тако незгодној за рад, са енергичном, стрпљивом вољом посланик може да стече велики утицај ако се веже за једну етвар. Али средина је у којој се не ствара: ту је срећа и коцка. Оних што раде мало је а многобројни су они дрски, са циничким смелошћу, они што усп гвају. У Народном Представништву успевају они који добро говоре, Али, као што каже Маколе говорећи о Питу, добра беседа не мора садржавати ни суТЕ Е ни храброст, не праву памет: добар беседник“ је што и добар глумац; он услева у великој скуп ини,.