Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 5 107–

а свака многобројна скупштина јесте гомила. А гомила тражи само узбуђење, она није у стању да објективно прима ствари |Ж.-Пајо: 1' Арргеппззаре де Р 2715 4: бегше, [25 Росепз, стр. 329, Не буди „говорник ...) Свака скупштина подлежи, у главном, жем врло кратких тренутака одушевљења, емоцијама, она се не диже даље него до гомиле у којој цвета отровна биљка таштине; људи од вредности у скупштини проводе паклене дане.

Да видимо какву срећу и највећи власници могу очекивати од власти. Стојици су делили ствари у животу на два дела: ствари које зависе од наси на оне које не зависе од нас. И са правом су смастрали да среће може бити онамо где су ствари жоје зависе оп нас. Од нас зависи да живимо „ши"рока срца, племенито, правично, разумно“. А људи «који су на власти, изузевши Марка Аврелија, немају такав живот; њихов живот се заснива на ономе што и како јавност о њему мисли; они живе животом који не зависи од њих, они су робови јавнога мњења. Расејани и растрзани на сто страна они не могу да саграде у себи једну тврђаву, једно неосвојиво уточиште, те су изложени свакојаким неприликама, збркама и невољама. „ја сам увек гледао, каже са разлогом Шанфор, како министри на крају крајева уздишу за срећом својих потчињених“.

Да завлада потпуно собом, да створи једну ведру философију живота са далеким мирним видиком, човеку треба тишине, дугога размишљања, читања великих душа свих времена. Онај који је на власти проводи време грозничаво, недоследно, увек на прескок, док не убије вољу и могућност за какви год унутрашњи живот.

Највећи од наших државника, Жил Фери, који је посејао земљу школама као што су у средњем веку краљеви сејали манастирима, који је дао Француској колонијално царство, био је жртва страховите мржње. Најпре црвени терор, па бели терор, па онда црни терор, црни „штампани терор“.

Штампа прима да пропали политичари и без-