Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 109

земље дизао“. (тари су о томе дуго размишљали; и о томе је Ксенофон оставио своја размишљања која је метао у уста Хијерону |Ксенофон: Дужности једнога краља, философски разговори између Хијерона, тирана Сиракускога и Симонида грчкога, песника из ЈУ. века пре Христај. Хијерона, који је био најпре обичан човек, Песник пита, да му прича свој живот, а овај са здравом шалом и смислом говори о својим уживањима поредећи их са задовољствима једног обичнога грађанина, па онда набраја све своје тегобе које мора сам да сноси; јер. владар не може имати пријатеља. Хијерон завршава. да је краљевање „сјајна беда“.

Они који су на власти добро би урадили да читају сваки дан Ксенофона.

Наполеон је говорио: „Најлепши дани у моме. животу били су они од шеснаесте до двадесете године... стан сам плаћао шесет динара месечно. Тада сам био срећан. А кад сам доспео до највеће силе нисам био срећан, ја сам имао толико послова. да нисам имао слободна времена да уживам у срећи која је у ствари таштина“ [0. Меага, Маројеол ет ехи, св, 1. стр. 225]. Тако је говорио човек, који би био највећи само да је имао онолико душевне јачине колико је имао ђенијалности. Он је остварио као нико и никад сан освајача ради богатства, сјаја и парада...

(Он се угибао под теретом рада, али се никад. није ослобађао своје маске, он је непрекидно глумио пред својим министрима, пред својим маршалима, пред својим дворјанима. Наполеон није био мудрац, и зато је будућност и срећу своје земље упропастио из чисто саможивих разлога. Због њега. је погинуло више од милијун Француза и то најбољих; он је довео Француску да је отерају са Рајне, да је сви мрзе, и да буде за читав један век исцрпена. Он је опсенио читав народ те ни најбољи међу Французима нису видели куда то води. „Цар који се пред светом јавља у сјају... то је само један обични човек, лакташ, гори него и најнезнатнији.