Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

- 110 ЖИЛ ПАЈО

његов поданик: кукавица, неодлучан, славољубив, завидљив, разочаран... оно небо над његовом постељом искићено златом и бисером, не може да стиша најобичније „болове“. |Моктењ: |, 42]. „И на најузвишенији од престола седа се оним са чим седају сви“ |Монтењ: 5528, последњи одељакј. „Зато што сте ви војвода није потребно да вас поштујем, треба да вас поздравим само... ако сте ви војвода а нисте поштен човек... па вам ја одајем спољне знаке поштовања, знаке, које су људи измислили зато што сте по рођењу војвода, ја ну вас у дубини душе презирати онако како заслужује ваш карактер“ (Паскал: 50075 5иг [а сопатоп аје5 отапазј.

Наполеон |. је прекинуо са традицијама француским. Он је омео народ да продужи ценити науку, људски ум, врлине, и страст за добрим радом... Хенрик ТУ. краљ бистра погледа од старе француске лозе, није се варао. Кад су га, ради срећнога спасења од покушаја убиства, одушевљено поздрављали Французи, он је говорио: „Овај народ је такав, да је на месту где сада ја стојим мој највећи непридатељ и да га види да пролази, радио би ово што сад за мене ради, и викао би више него што треба“.

Наполеона су, међутим, обавештавали. На Маренгу је био на ивици пропасти; по повратку из Мисира, спремали су му издају. По повратку из Италије могао је видети и шта су му спремали његови министри, и шта он вреди, о каквом слабом концу виси његова сила, и како би се могло и без њега. Он је затварао очи, ћутао је; из државних разлога он се чинио да не зна оно што је могао сазнати по цену велике опасности. Он је тада изгубио веру: осетио је да је потпуно усамљен. За човека као што је он био то осећање морало га је много болети; скрхана вера у човечанство, усамљеност без икакве моралне потпоре. Да је имао поред себе љубав г-ђе Ментнона са њеним здравим суђењем и непоколебљивом оданошћу; он би чуда поминио. По моме уверењу цео свет би изменио, јер