Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ПРИМИ ~ 4

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 1

од овога дана кад се нашао сам, без икакве љубави, почео је његов силни ум да попушта. Бизмарк, та! груби и мрачни ум, писао је својој жени онда када је био на врхунцу славе: „Кад је човек сувише дуго на влади и када је као државник, хвалећи Бога, имао успеха, он осећа како се ледена каљуга зависти и мржње полако пење, све више диже горе. Нових пријатеља нема, стари умиру или се кријуу своју огорчену повученост, хладноћа се озго шири, као што то потврђује историја свих владалаца; љубав је трајала ако је узајамна. У кратко, умно ми је хладно, и једва чекам да ти дођем да будем с тобом у самоћи, на селу. Здраво срце не би могло дуго подносити овај дворски живот“ |Бизмарк, писмо његовој жени, упућено 7. децембра 1870. из Версаљај.

Папа Пије Х, ако је веровати његову лечнику, због многих послова, био је утучен. (Он који је по природи био. нежан, много је патио што је био усамљен, зито га кардинали нису волели, што га вису хтели помагати у раду.

Хијерон, кога помињемо горе, упоређује краља робом. „Он је без пријатеља и другова правих,а у томе је. најсавршеније и најслађе добро човечијега живота“. „Мој положај, каже он, одвојио ме је од друговања са људима“.

Цицерон се жалио Атику да му је досадио његов грозничави живот и она морална усамљеност, у коју га увалише његови сјајни познаници.

Гете говори добро кад каже да сваки положај који је изнад средњега, и тежи је и незавиднији у колико је више изнад средњега. Исто тако каже истину жена Карлајлова кад пише своме мужу: „јуче ми је долазио Н., ми смо дуго разговарали, и да сте чули из прикрајка наш разговор ви бисте: се чудили... Он, којега сматрају за највећега мислиоца овога века, мора да живи сам, готово кра– љевски усамљен. А. Х. и многи други говоре са мном просто: њихов је разговор и духовит и пун занимљивости, 2 кад говоре са вама они вам до– сађују. У моме друштву су оно што јесу...“