Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 57

светској историји видели борбу закон, о победи најјачега, закон који је оборен непоречним фактом да. су сви недружељубиви створови ишчезли или да. ишчезавају. -

Та тешка и лажна хипотеза развратила је мо– дерну мисао, она тешко привикава наше васпитавање. Бринући се само о ономе што је у нама саможиво и рђаво, о тим осећањима која су у борби ојача а, модерни васпитачи су занемарили она неиспрпна богаства добрих и искрених тежња и осећања која тињају у нама, а ми смо се бринули. само за материјалну и корисноносну цивилизацију.

Као што је Керкпетрик нашао у вулканском стењу изобиље органскога живота, исто тако су наши најпримитивнији апетити проникнути већ људским разумом. Љубав и код најпримитивнијих. ако то нису какви изрођени животи, проникнута је већ финим осећајима. Можда код самога пауна у ономе шепурењу и пућењу су основи за осећање лепога. Психолози су утврдили да и најпростија осећања нису без интелектуалне примесе. Не правимо себе грубљима него што смо, чак и кад је. реч о нашим саможивим апетитима:

И са тим апетитима и склоностима — можемо — са много више тешкоћа поправити наш карактер.

одраво место у души.

Има у свачијој души једно велико место где не треба ништа преображавати: Култура је довољна. Не треба ништа мењати, већ само унапредити, развити. То су например породична осећања, синовља,. братска, супружанска, очинска љубав; таква су осећања, пријатељство, љубав, правда, милосрђе. Таква су осећања побожност, љубав за лепо, за истинито, за ред.

Ако на један тас од теразија метнете та благородна осећања, а на други завидљивост, облапорност, тврдичење, јарост, лењост, охолост, похотљивост, и то у необрађеноме стању [необрађеном онако -