Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

60 - = жил ПаЈО

>

Докле обични људи верују у чуда, мудри знају "да морална слобода, т. |. снага једне узвишене душе, узвишене над страстима, догађајима, несрећама, не добија се у повоју, ни првом дужом сукњом, ни на матури.

Слобода није поклон који се добија забадава, ни у себи ни у друштву; њу треба борбом добити. "Мудрима, свецима и јунацима дати су минуте, трунке времена, трошне идеје и променљива добра и рђава осећања. Али, у исто време обична и трошна власт "усредсређују или не своју пажњу.

Каогод што се од снежних пауљица стварају гтлечери по Алпама одакле истичу велике реке, исто тако од најситнијега труња, мудраци слажу у својој души храну добрих навика од које се храни наша морална слобода.

Растурени, промашени, разликују се од мудрих јер све остављају случају. Они верују у чуда, они мисле да је душа постала из ничега и да зато не треба никаквих припрема. Кад дође мука, човек се извлачи.

Такви промашени људи су прави скептици, јер се владају као да је Васељена једна лудост. А мудри напротив ликују јер верују у свеопшти рад „сгвари и у разум; они не верују у случај; они се приближују научницима и проналазачима чија је снага у томе шго јасно виде све што једновремено постоји и што неопходно једно за другим следује. На светлости њихове силне пажње све што изгледа "да постоји. Они проничу до у елементарне просте законе, они допиру до елемената од којих се састављају све интелектуалне и осећајне творевине, они допиру до идеја и склоности које је наша пажња скупала уједно на основу основних закона о асоцијацијама идеја.

Мудри људи постављају бистро проблем суд-

бине; узроци наших неуспеха, наших патњи, наших јада у нама су; ко лењствује тај пропушта прилике за рад; ветроглави људи Мару олудећу ватру

пала паша лља