Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

– 62 ЊЕ ЖИЛ ПАЈО _ - Колико прилика сваког дана да се човек спасе оне рђаве дурновитости, тог кратког лудила. Догоди ли. се да, баш пред полазак на станицу за воз, пукне узица на обући, или се откине какво · пуце, или се затурио негде кључ какав; или се догоди да воз има два часа задоцнења — е лепо, буди _миран, не угледај се на оне збуњене и љуте који се растрчавају. Смеј се комедији коју озбиљно играју. Ако пада киша, узми из путничке торбе какву књигу. Кад стигнеш где си наумио, па не нађеш твој пртљаг одмах, не љути се; на што ти срџба, пртљаг

неће бити пре ту. Чини што треба и не дај да пре- |

облада у теби животиња, не трзај се као епилептичар у томе послу. Ако си на аутомобилу па успут прене гума, не љути се, љутња ти поправити неће, у шаке пумпу и алат па поправљај. Девојко, ако ти се конац у клупчету умрсио, ако си мирна ти ћеш размрсити. Не заборављај да што се човек више љути сви се ђаволи умешају да још више замрсе ствар.

На теби је да се користиш неприликама да би собом надвладао. Буди као они циклисти у Јапану; они се сударе, поломе точкове и главе, и место да се испсују, они се један другоме поклоне.

Нема дана када се неће јавити прилика да будеш јачи од бола, од туђе зависти, од непријатности.

јунаци кад се навикну на дневне победе и јунаштво, спремни су и за све трагичне ситуације.

Главно је почети, Добро, али каког питају заклети противници јединоспасавајућега детермини– зма. За оне који успех, срећу, замишљају као производ спољних прилика а нарочито новца, нема потстицаја за почетак. Худа срећа оних што благују у свили и кадифи, дубока и неизлечива само“ тиња у којој они самују, отворила је очи само јед__ном малом броју људи. Рат је многим мекушцима

показао да се може бољи, здравији, пунији живот · водити у рововима него ли на меку душеку. Спо– љашност није главно у срећи, главно је каквоћа

"душе.