Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ЖИЛ ПАЈО

Кад човек осети да има своје место у Васиони, онда ће разумети да су сви велики људи, ђенији и свеци, у свакој земљи, били проникнути дубоком вером у ред и у разлог Васионе, и да треба помагати да се тај реди разлог оствари. ИМ они неверни верују бар да, ако је Васељена глува и слепа, треба узети ствари онакве какве су и себи рећи да и оно реда и разлога и правде што Бе у друштву бити, биће само радом и васпитањем нашим.

Ти исти великани научиће онога ко хоће да, ако баш не веже своју судбину за ту васељенску снагу, сувише апстрактну, да је веже за нешто ближе и стварно, за отаџбину. На тај начин живот ће се променити, биће посвећен нечему великоме а стварноме што стоји изнад усамљенога човека; посветиће Фе ако не баш нечему вечноме, а оно бар ономе што је оваплоћење вечнога, а блиско је оку и српу његовом.

Радећи за ту живу стварност доћи ће до сазнања каква је то дубока радост, какав је пун доталањи празни и пролазни живот кад се сваким даном напаја мудрошћу и памећу оних који су радили у давнини на истоме пољу као и он. Французу ће Рабле, Монтењ, Корнељ, Молијер, Паскал, Декарт, Малбранш, Волтер бити ближи и стварнији пријатељи него толики други на земљи. Човек се може окружити и бити присан пријатељ са великим људима, да му може сваки владар завидети.

Спиритуалност није само разум, она је и осетљивост. И зато је паметно водити брижљиво старање о души, оживотворити њене тежње, и стваралачком снагом о којој смо сад говорили довести их у ред: На нама је не да стечемо душевни мир као будистански калуђери неком врстом преране смрти, него ведрину која ниче из стечене равнотеже; равнотеже која је једна победа, редовна, окамењена радост. Ко хоће да стече ту ведрину душе он треба да следује стопама најлепших карактера из ранијега доба: имати мушку унутрашњу слободу, начињену од.

базе ава. ону ни