Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК _ 69

мирноће и храбрости. Имати оно што је Корнељ "звао: душевну „снагу, те стајати право и мирно усред нереда и лудости. Французи су из давних лавнина тако схватали живот. Рабле је казивао да је то: „весело расположење пушевно натучено туш-= том случајности. Његово је схватање сасвим супротно схватању Гетеовога Вертера, те будале која се начинила несрећним. Данте је с правом у свом Паклу оставио једно место и за оне плашљивке који су могли бити весели. Невеселост је нека врста гнојења душе које се растура на светлости племенитих мисли. „Моја је сета, говорио је Лихтенберг, у томе што могу да за своју личну употребу исцедим највише отрова из свакога догађаја у животу“. Ведрина душе добија се кад су дубоке тежње у хармонији са разумом. Треба се клонити растурнога рада, он је извор свакоме злу, растурати се то је осудити себе и бити безначајан. Треба бити чврст у борби, бити пошто пото свој. Човек је жива метода. Карактери су у ствари хармонично сређене и повезане између себе оне природно збуњене и непослушне тежње. Ми смо показали како се, уз помоћ времена, постиже та слога, та хармонија, тај ред. Детерминизам штити нашу творевину од нас самих као она звона са згуснутим ваздухом помоћу чијом се у живоме песку и кориту реке постављају бетонски темељи за стубове за мостове; кад их једном човек постави водена струја неће им моћи више ништа учинити, Као ти неимари тако ин мудраци, градиће у бујици страсти и сензација, темеље везујући их цементом асоцијација свесних „стања. Мудри људи неће попустити баш кад бујица однесе једном, двапут, десет пута, прве основе, истрајаће, подићи ће први чврсти стуб на коме ће "моћи зидати свој морални живот. Смејаће се оној клетви Шекспирових јунака „Нека ти страсти буду вође до смрти!“ [Терсит у Тројилу ш Кресиди, 41. 11] А то је најстрашнија клетва која се може упутити. људскоме бићу, јер она носи собом тра-