Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 1:

као Робинсон на острвуг Друштво и разговори са стручним људима су потребни за наше мисли и осећања жао ваздух за плућа, Осим те основне благедети што га друштво даје има и других. Учтивост, толико потребна у нашем дневном опхођењу са људима, развија нашу моћ савлађивања "толико драгоцену за самоваспитање. Учтивости има "се захвалити што се људи чисто држе, лепо носе, пазе на себе, бивају природни. Многи матори момци жоји су живели сами, не знају да сакрију ни своју дурновитост, ни своје нестрпљење, ни рђаво расположење; они нису господари своје осетљивости. Шилер је рекао ону луду реч, праву немачку из"реку, за је рат једини додир са светлом за који се човек никад не каје. Бивајући у друштву, а нарочито У друштву старијих и искуснијих жена, људи постају фини; а бити то значи добро владати собом; љубазан чевек не може бити ни немаран ни лењ, | љубазни људи морају да пазе не само да никога не угреде него и да се допадају. То захтева нешто дара да се проникну и познаду слабости оних са којима смо у додиру. Навике учтивих лица имају велику васпитну важност; лице које није у стању да влада свејим живдима и склоностима остаје груб и дивљак.

Ако млади људи, који теже за једним енергичним животом, имају да добију у друштву образованих људи, они не треба да очекују од друштва, обично површнога, друго до васпитање у начину и у финоћи опхођења. Али од њега не треба да траже што ено никоме не даје; а оно не даје никада енергично осећање за задатак који се има постићи, 'оно не даје јединство и постојанство воље, Не треба у свету тражити да буде задовољен него у себи самаме, у осећању свога искренога напора, у својој тачној активности, у раду са синтезом снага. Свет неће дати снагу, ону тиху смелост којом се удара на тешкоће, на препдне, сиротињу... Кристифора Колумба жије јавно мнење одвело у Америку... "Смејати се ваља ономе што свет каже о нама, али треба слушати што мудри кажу. а