Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

· то ЖИЛ ПАЈЕ

гедију и комику живота. Сетите се краља Едипег

_ Филоктета [јунак у Софокловој драмиј, Отега, Клеопатре, Родогуне, Федре, Харпагона, Тартифа, редг несрећника заслепљених разним људским страстима. Трагични несрећници могли су постајати јунаци ле их је добро водила силна енергија, бедни јадници кад нису добро вођени.

Докле су ова лица тако радила од себе, дотле су један Епиктет, један Епикур, један Марко Аврелије, један Малбранш, један Наскал, један Фрање (Салезијански, све сами јунаци и свеци, цео век били посветили чистој светлости ума. Знајући ништавило људско ови људи нису веровали у чудо– творство душе: „ови су начинили договор са законом узрока и дејства“. Они су хтели дејства: прибрани и пажљиви они су грабили сваку прилику да утичу на узроке, они су проучавали јачину своје душе, ж користили се својим искуством. Знајући да воља управља али да не креће, они су се старали да покретачке силе раздисциплинују, а те силе јесу страсти. Они су из раније схватили огромну важност одлуке: живети према једноме моралном идеалу. Сократ и Аугустин кад су дошли близу човечијега савршенства могли су исповедити своје младићке грехе. Оба су победили, јер су једнога дана одлучили да се дижу из блата у које су пали; а једној мушкој одлуци ништа не може противстати.

ЧЕТВРТА ЕЛАВА.

Друштво.

Затвор у ћелији је неподносна казна; = иначе слаби ум робијаша често се помрачи кад схвати. колико има још да проведе на робији.

За усамљене, за друштвено напуштене највећа је невоља што су сами себи остављени; угљар у шуми има бар за пријатеља свога пса.

Животна потреба човечија јесте осећати око себе пријатеље. Зар није жалосно да се у нашим варошима многи несрећни људи осећају усамљени

|

ЕДИ, РИРИИННИЈИ И