Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

5 ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 13 А Пе РЕШИ РЕНО У А

Тај пусти, празни, свечани живот има дубока дејст тва за човечију срећу; оно што је најбоље у човечијој природи остаје непокретно, успавано.

„Боже, ти продаје људима сва лобра по цену напора“, каже св. Леонард [Леонард, друг краља Кловиса |. Који се у ТУ. веку покрстио у Ремсуј. У свакидањем животу у одабраном друштву че треба велики напор, те за то и задовољство личи врло много на тешку равнодушност. Човек се у ствари а пошто се покрепи јелом и одабраним

РУЧНОМ.

После сваке такве забаве и састанка у одабравом друштву, философ може рећи као дете: „како 52 досадно забављати се овако као ја.“

Чама, нелагодност и умор од уживања која се купују, гоне људе да траже све јаче папреније и папреније ствари: пиће, лумповање, дуван, коцку, разврат. То је лагани отров којим се убијају многи лењивци.

Будалаштина је рећи да је нерад одмор; не само да то није одмор, него не радити значи не моћи се одмарати, јер сваки који не ради ништа долази “ чаму, а чама је потајна и тиха грозница која рони као и туга, која руши вољу човечију. За лењога, сваки даљи напори: облачити се, написати писмо какво, изи коме у походе, итд. — посао који вредни и радни човек и не примећује, — постаје кулук, у лењога нема воље за то.

Лењога, непокретнога човека умори више једна шејња него војника цео дан маршовања.

Необавезни рад најпре, а неспособност за какав озбиљни рад, производи неизбежне последице, које чине одабрано друштво за младиће опасним. |

Човесчји ум и воља не могу се организовати у извештаченој средини.

(Снажни ум неће пристати да живи од лажних . уступака и мртвих традиција. Он се буни противу њих. То на први поглед изгледа чудновато, јер се „свакоме чини, да снажни ум противстаје свачему.