Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

74 5 ЖИЛ ПАЈО

»-Будн из одабрана света, и ако нису у стварт слободни, јер се готово увек повијају по ветру који лува, уображавају да уживају бар спољну слебоду и мир, показујући по свету своје пусте и неодре– ђене жеље,“ [Босије, Зеттол зиг 2 Кпрблпепсе Нпаје,. 2. тачка).

Друштвене лествице:

Босије. није видео да несталност људи из одабранога света не прелази извесне границе. У свакоме таквоме друштву постоји неколико редова. Кад се загледа дубље како је оно састављено, онда човек: ваиђе на мале тиране који врше сну. безимену и „страшну власт „шта сеу друштву говори“. Та мо _је обично у рукама неколиких старијих жена; оне имају све добре и рђаве особине оних што господаре гомилом: бистрину, али уске ограничену: чврсту вољу; безобразну сигурност; безобзирну учтивост, надутост без границе. Један језуита је казао: „Наша снага је у томе што знамо како. се ствара поштено јавно мњење. Ми знаме: ко га ствара, те за то га можемо стварати.“

Те старе госпе, које стварају јавно: мњење у у друштву, обично су старије жене чије су главне мисли од пре тридесет година. Честе су те мисли. примљене од старих госпа кад су биле младе. Зашто иде рђаво у држави, у главноме рђавог За то што је власт, права власт, у рукама стараца, у рукама једне геронтократије. А како ли тек бива кад је власт у рукама постаријих госпа, које су често „извор свега друштвенога отрова“

Навикнуте да ништа не раде, па дакле да ништа својом главом не мисле и расуђују, збију се у непомичне навике, ослањају се на старе и окамењене традиције, на затуцане верске и политичке реакционаре. И тако се у друштву 'оргавизује једна страховита снага која спречава сваки напредак, и у свакој паланци се ствара једна клика која је непријатељ живих сија и читаве земље. Што. је у

ВИП РИМИНИ