Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

16. ЖИЛ ПАЈО

ин неспособности. Људи се не могу уредити по ин– телигенцији, кад човек није стручан.

Главно је живети по идеалима других људи, по којима „живећи неким уображевим животом... ми бисмо радо постали кукавице да би нас држали - за јунаке“. Још нешто, сан који не раде ништа труде се да унизе оне скромне и вредне; скромни: и вредни њих бију у главу.

За оцену људи „свет“ узима за мерило: оне који имају и оне који немају. Деле их, као векад, на племиће и простаке. Многи се неко време подсмевају ратним богаташима, али се жене њиховим ћеркама.

. И отуда се цео живот тога најбољега друштва и у целини и у појединостима у главном управља по једноме правилу: показати се богат. Богатом се свуда срамно клањају, клањају се богатуну без обзира како је стекао богатство.

Најопипљивије се богатство показује расипањем. претераним раскошним оделдм, ђинђувама од дра– гога камења, скупоценим огртачима, изобиљем најређега цвећа, многобројношћу лижисахана и слугу. Амерички гавани чувени су са свејих таштих лудорија: ручкови који стају стотину хиљада, па котиљони, па балске хаљине, итд. Не исмевајте Американце јер то имате у Европи. Зар у Паризу тридесет од сто свега радништва, које јувелирских које кројачких, не раде некорисне предмете2 Пусти раскош је ватра радости у којој сагорева рад стотине хиљада радника и имање, здравље, срећа милијуна сиротана.

Пример који дају у друштву готовани, јесте стра– шан; новине које пишу о стварима из: најбољега друштва и модни журнали, шире заразу до у села. Жудња за лажним луксузом постаје заразом која захвата и раденице. Пред расипницима слабићима "очи засене и многе младе госпе, које су могле во– дити један срећан живот да су га водиле у складу са својим приходима, пропадале су због луксуза. Не могу се довољно изгрдити модни журнали, и исказати шта и какво зло чине те новине које нај-