Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕЈИТИНА БИТИ ЧОБЕК Тик =

више уређују уображени звекани. Узвисити се може само онај кога се не тиче шта свет каже.

Као што у ноћи бубе налећу на светлост тако исто, у мраку узвишених осећања, таште лептирице обузима неодољива жудња да, бар за тренутак и по цену да се изгоре, прођу кроз ону обасјану зону где их могу и други видети, где могу уловити једав _ поглед или какву празну реч оних који представљају јавно мнење у дотичном месту!

Властела, некада, за један осмејак Луја ХТУ. одлажаху у смрт. Сетите се онога писма госпође Севиње кад, сва блажена, пише како јој је он, на дворској представи Естере, казао неколико речи ГЕстера, Расинова трагедија] Госпођа (евиње у томе писму каже својој кћери како су јој за то сви завидели. Чак је краљева милосница Госпођа Ментенон „севнула оком“ на њу; гђа Севиње у одушевљењу још истога вечера објављује „своје успехе“ [писмо од 21. фебруара 1669].

Такво душевно расположење изазива сажаљење. Само неколико. узвишених људи на двору Луја ХЈУ. умели су се очувати на висини. Фенелон, војводе од Бовилија и Шевреза са наследником престола састављали су „друштванце“, мудрих и ведрих људи у тој гомили дворана.

Сервилност на двору је донекле само разумљива, али сваки онај који се клања из страха од суда оних што стварају јавно мнење у друштву, није само сервилан, него чини нискост; слуге придају важност само ономе шта о њима мисли господар.

Спнешска уживања.

„Светски“ живот овакав какав је данас даје и уживања какав је и он. Светска уживања су борба противу досаде, а пуна разочарања.

_ја сам носила више него обично бреме досаде, које сваки племић носи“, казала је краљица од Наваре, баба Хенрика ЈУ.

У Француској свако познаје. морско купатило 'Грувил. Како се живи у њему“ Варош је ружна,