Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

БИЉЕМ ТЕЛ

На слепе очи руку спустих му - И из угасла сунца њиховог : У крв ми проби пламен освете.

ШТАУФАХЕР. Манте освету. То ми нећемо.

МЕЛХТАЛ. Преко планине страшне Суренске;

Но да невољи на пут станемо, „ Која нам целу земљу притиска.

=— Сад ми кажите, у Унтервалдену Шта сте за општу ствар учинили, Шта народ мисли, како замкама Издаје тамо ви сте избегли. -

1 =

_ Преко широких поља ледених, _ Где само кликће брадан орао, =“ Стигох до Алпских паша, онамо Где из Уриа и Енгелберга "Довикују се наши чобани, И пасу своја крда заједно, =: Да жеђ угасим млеком“ глечерским, Што у корито горске бујице

Са пеном белом тече низ стрмен. У осамљене“») свраћах колебе,

Где ја тек бејах домаћин и гост, Док ннсам нашо топле станове

(Са удруженим живим људима.

—- Свуд је већ био глас одјекнуо

(0 свирепости==») новој што се зби, И с милосрђем и поштовањем (ООтварао се мени сваки дом. Све ове лепе душе праведним Гњевом дрхтаху с нове управе; Јер ко што њихни Алпи високи Све хране исту биљку, исти цвет, Ко што им врела теку једнако, И к'о што њини мрки облаци 7

% млеком глечерским = растопљени глечер бели се. као млеко. 53 -#2 осамљене и. т. д. — осамљене колебе, јер су За отишли у долину на вимовање,

4" свирепости —; ослеплење оца Мелхталовог, |