Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

56 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

И њини ветри пут не мењају, "Тако је њихов исти обичај

Од нараштаја прим'о нараштај. Они не трпе новотарија

У навикнутом току животном.

= Они ми тврде руке пружише Зграбише с клинца старе мачеве, :18 очију им радост засија,

када имена драга споменух,

Ето су сељаку сваком светиња, ваше и име Фирста Валтера Сви се заклеше да ће чинити Све што за сходно вас два нађете, И вама верни бити до смрти.

— Под гостопримства светим окриљем, Од салаша сам ишо салашу;

А кад у родну стигох долину, Где ми родбина многа станује,

#41 видех оца, где убог и слеп

На туђој слами живи милошћу Уесрдних људи —

ПСТАУФАХЕР. Боже небесни!

МЕЛХТАЛ. Ја нисам плако! Нисам излио У дечје сузе снагу болова, Но у дубини груди својијех Ко аманет је свети закључо, Само на наше дело мислећи. Преко свих горских грба пуз'о сам, Свакл до, сваку валу обишг'о; До глечерског сам допро поднох:ја, И настањене нашо' колебе, И свуда где ме нога донела, У свакоме је срцу кипела Спрам тиранина мржња бескрајна јер сзе до ове меће последње Живих створова, где тло замрзло Ничим не рађа, намесника бес Стиже и хара чељад убогу. „Ова срца овог часног народа,