Vizantiske slike. Knj. 1

ЈЕДНА ВИЗАНТИСКА ГРАЂАНКА 89%

за својим столом не почасти каквог, како је она говорила „Христовог сиромаха“. Будући таква, она је, природно, исповедала велику равнодушност спрам земаљских ствари; и исто тако природно, у својој побожности била је врло привржена иконама, и врло поштовала калуђере који су их бранили.

То је ипак био један енергичан карактер, једна „јака жена“, од оних које воле да владају и које радо држе узде својој околини. Као у многим ви-. зантиским кућама, она изгледа да је у својој породици заузимала бескрајно важније место него њен муж. Као изврсној домаћици, њена побожност није јој сметала да врши све домаће послове; она је мислила на све, надгледала све, помажући и самл, и не штедећи ништа да би њена породица добро живела и напредовала. Увек будна ока, она није слугама ништа пропуштала. Спрам њих је била добра и лепо поступала с њима; храни која се обично давала млађима, а која се састојала из хлеба, вина и сланине, она је радо додавала, о празницима, слаткиша, свежег меса, рибе, живине, пића боље врсте, говорећи да није право да дна сама ужива у одабраним јелима. Али је била неумољива у свему што. се тицало морала, спрам сваког удаљавања од пристојности, спрам хиљаду начина да се газда поткрада. М како је ова жена заповедничког темперамента имала лако раздражљиву нарав, није било ретко да у својим укорима речима дода и покрет. Имала је брзу руку, и кад би планула, шамари су падали као киша. Па ипак су је њене слуге врло волеле: знали су да има добру намеру, и затим, кад. јој прође љутина, она се тако љубазно извињавала. Кад би истукла коју своју собарицу, осећала је те_ иу грижу савести: одлазила би у своју спаваћу собу, ударала се по лицу, кајала се и најпосле позвала истучену служавку и, клекнувши пред њу, врло понизно би је молила за опроштај.

Истом чврстом, мало грубом руком, управљала је својом породицом. Волела је свога мужа, многосе бринула да га не ожалости: па ипак га је убе-.