Vizantiske slike. Knj. 1

88 ШАРЛ дил

рајући чедно очи кад би на крају обеда почеле смешне међуигре, једва се усуђујући да додирне јела што су јој подносили. То не значи да је била плашљива и скучена: она је била поглавито честита жена, бринула се изнад свега о својим дужностима, и ограничавала свој видик старањем да се допадне мужу, да добро води кућу и да добро васпитава своју децу.

Је ли потребно да додамо да је била побожна> „Обожавати Бога, волети искључиво њега“, била је за њу највећа врлина. У њеној побожности, међутим, није било нимало сујеверја, и та црта чини част њеном снажном, здравом разуму, јачини њене памети. У УМШ веку, заиста, хришћанство је још оило јако помешано са паганством; веровање у враџбине, у чини, у мађије, било је распрострто у највећој мери. Био је на пример општи обичај, да би се новорођенчад сачувала од зла, да се вешају амајлије по соби где она спавају и о колевку у којој леже, да се изговарају мађиске изреке над њиховом главом, да им се око врата вежу огрлице и знаци од урока: јер су сви знали да безбројне опасности прете њиховом слабачком животу, да их вребају невидљиве вештице, способне да прођу кроз најбоље затворена врата, и гледају да их уморе. И против тих чини опрезне матере звале су врачаре, које су отклањале опасност. Теоктиста, мада су је зато у њеној околини много оговарали, није се држала тога обичаја; она је сматрала кад прекрсти дете, да ће му то бити довољна и сигурнија заштита. При свем том, она је волела да се моли Богу, да дубоко у ноћ чита побожне књиге, да чита псалме; често је постила, никад није псовала ни лагала. Исто тако, трудила се да добрим делима заслужи вечни спас. Мада није била сувише богата, била је необично милосрдна. Удовице, сирочићи, старци, болесници — па чак и они који су боловали од најгнуснијих болести, као прокажени и падавичари — налазили су код ње потпоре и помоћи; и није прошао ниједан празник а да она