Vizantiske slike. Knj. 1

БЛАЖЕНА ТЕОДОРА 109

чанствена церемонија искупила је свештенство, двор и варош. Целе ноћи, у цркви Влахерна царица се побожно молила Богу са свештеницима; у јутру, једна триумфална литија ишла је кроз Цариград; окружена владикама и калуђерима, кроз одушевљену. гомилу, Теодора оде од Влахерна до Свете Софије и у Великбј Цркви захвали Свемогућем. Побеђени, држећи А у руци, морали су присуствовати тој поворци која је осветила њихов пораз, и понизно сејсавити под анатемама којима их обасуше. Затим, у/ вече, у Светој Палати, василиса је давала гозбу првосвештеницима, и сви су били срећни због успеха њиховога предузећа. То је била светковина/ православља, И од тада, за сећање на тај велики догађај, и за успомену на блажену Теодору, сваке / године, прве недеље поста, грчка је црква свечано прослављала успостављање икона и уништене својих непријатеља. Она то прославља још ас са побожношћу и захвалношћу. Револуција је и самим мртвима дала њихов Победоносно вратише у престоницу остатке них исповедника, Теодора Студита, и патријарха Нићифора, који су страдали за веру и умрли у далеком изгнанству. Цар и сав двор, држећи ујруци воштанице, сматрали су за част да дочекају свете мошти, да побожно прате ћивот. који су носили свештеници, и кроз огроман скуп наррда да оду за њим до цркве Светих Апостола. И обрнуто, обесветили су гроб у коме је леао Константин М и, не поштујући царско величанство, бацили су на ђубре остатке великога противника икона, а његовим саркофагом од зеленог мрамора, исецканим на танке плочице, обложили су ради украса једно одељење двора. Оно што византиски историчари, којима дугујео ове појединости, нису на несрећу умели да нам кажу, то је, како се та велика револуција могла тако брзо извести а да не наиђе по изгледу на врпо озбиљне тешкоће. Једна је ствар, изгледа, нарођито томе допринела: то је умор који су сви осе-