Vizantiske slike. Knj. 1

110 ШАРЛ ДдИЛ

ћали од једне бескрајне борбе. Али и други један обзир придобио је политичаре за решење које је Теодора извојевала. Ако је, са гледишта догме, победа цркве била потпуна, она се с друге стране морала одрећи воље за независношћу коју су испољили неколицина од њених најславнијих бранилаца. Према држави она је остала у потпуној потчињености; у погледу вере, царска је власт била над њом јача но икад. Тиме је, и поред успостављања православља, политика царева иконокласта донела плода. |

1 4) За велико дело које је извршила, Теддора је

цркве. Ипак, неизвесност да ли добро ради) често је узнемиравала царицу у току вршења њендга задатка. Једна ју је ствар нарочито бринула. као што се зна, страсно волела свога мужа;

заслужила да буде увршћена у светитеље (често

цару Теофилу. А како је патријарх Методије п метио да, ако црква и има неоспорног права да опр сти живима који се кају, она ништа не може ја једнога човека који је очевидно умро са смртн грехом на души, Теодора измисли једну побожну лаж. Она изјави да се василеус у последњем часу пдкајао за своје грехе, да је побожно ижљубио иконе које је жена била принела његовим уснама, и да као добар хришћанин предао душу у божје руке. владике се нису дале молити да прихвате ту поуч причу, тим пре што су осећали да ће по ту цену добити успостављање православља; и, повиновавши се жељи регенткиње, решише да целе недеље, 10 свима престоничким црквама, читају молитве за спле душе покојнога цара. Теодора је и сама узела учешла у тим обредима и замишљала да ће тако измолиги милост божју за грешнога владара који се покај!о.