Vizantiske slike. Knj. 1

'28 ШАРЛ Дил

жевности, а да не би са изванредним одушевљењем поздравили једну владарку која се тако позива на чисто јелинске традиције. И као у лепим данима “старе Грчке, општински сенат изгласао је да сеу њену част подигне једна златна статуа, која би намештена у курију, а један бронзани споменик постављен у музеју био је посвећен успомени на царску посету.

Према том привиђењу античкога доба, боравак у Јерусалиму изгледа сушта противност. То је био поглавито хришћански град, сав испуњен побожним успоменама на Спаситеља, насељен калуђерима и калуђерицама, покривен црквама и манастирима подигнутим на свима местима која је био осветио Христов пролазак, Евдокија ту остаде целе године, занимајући се молитвама и добрим делима, похађајући света места, присуствујући освећењу цркава, делећи богате дарове најистакнутијим светилиштима. У замену за то она је добила скупоцене реликвије, један део костију светога Стевана, и ланце које је некада носио апостол Петар. Она побожно однесе у Цариград ове дарове из Јерусалима и свечано их намести у молионицу Светога „Лаврентија. Један део од тога она одвоји за љубљену ћерку, чија јој је успомена и улила помисао на тај пут и пратила је на њему. Половина ланаца светога Петра би послата у Рим младој царици Евдоксији, и да би се сместили саграде цркву Сан Пјетро ин Винкали.

Атенаида-Евдокија је морала, неколико година доцније, опет доћи у тај свети Јерусалим, и тога пута за цео живот.

Године 439., кад се враћала у своју престоницу, василиса је била на врхунцу своје славе. Њена је кћи била удата за једнога цара; она сама је била пропутовала Исток у краљевском сјају и посред одушевљених дочека. Она је, изгледа, тада поверовала да је дорасла да уђе у борбу, још отвореније него пре, са својом некадашњом добротворком, која је постала њена утицајна супарница, Августом Пул-