Vizantiske slike. Knj. 1

-56 ПАР од и-

ди се закључити, као што тврди Тајна Историја, да је владарка показивала широку трпељивост спрам слабости жена, и да је услужно покривала многе погрешке својим царским плаштом» Чињенице пре дају супротан утисак. Могуће је без сумње да се Теодора, по својој заповедничкој ћуди и по навици да све потчини циљевима своје политике, каткада мало непристојно мешала у послове породица и кућа који је се нимало нису тицали, и да је склапала бракове са истим деспотизмом који је уносила у управљање Државом. Али у законима о разводу и прељуби, за које је она дала подстрека, као и у "својим делима, она се стално бринула да учврсти установу брака, „те најсветије ствари“, како каже један закон из тога доба, и да принуди свет да поштује те законите и свете везе. Што је истина, "то је да је она била, према речима једнога историчара „од природе наклоњена да помаже жене у "невољи“, и да се то старање испољава у мерама које је предузимала у корист злостављаних или рђаво удатих жена, као и мерама које је саветовала да се предузму у погледу глумица и пропалих жена. Она је познавала, пошто је прошла кроз њих, најниже слојеве престонице, и знала је колико је у њима беде и срама; врло рано употребила је свој „утицај да залечи то зло. Она је узела став честите жене, строге чуварке јавног морала, и ставила је себи „у задатак да очисти и поправи престоницу.

Треба ли веровати да јеу томе Теодору руководило и какво сећање из њеног личног искуоства, и какво жаљење из прошлостиг Ствар је вероватна, да не кажемо извесна, и не може шкодити представи коју ћемо себи створити о Теодори. Има неке чудне узвишености у овим речима једног "царског указа који је без сумње састављен по њеном "савету: „Ми смо установили судове да кажњавамо "разбојнике и лопове новца: зар не треба, са много "више разлога, да гонимо разбојнике који насрћу на "част и крадљивце невиности2“

Било би, свакако, детињасто хтети прикрити