Vizantiske slike. Knj. 1

ТЕОДОРА 57

мане и пороке Теодорине. Она је волела новац, волела је власт; осигурала је будућност својима са можда претераном бригом о породичним осећањима, и, да би очувала престо на који се уздигла, она је без устручавања била вероломна, раздражљива, свирепа, неумољива у својим пизмама, ледена спрам свих оних који су привукли њену мржњу. То је била врло славољубива жена, која је својим сплеткама дубоко усколебала двор и монархију. Али она је имала и својих добрих особина, Њени пријатељи су јеназивали „верна царица“; то је име заслуживала. Она је имала и других узвишенијих врлина: мушку чврстину, поноситу енергију, бистар и моћан ум човека државника. Њен утицај није био увек добар; али она је једним дубоким отпечатком обележила Јустинијанову владу. По њеној смрти почиње опадање, којим се жалосно завршила једна дуго славна владавина.

Кад је, 29. јуна 548. г. Теодора умрла од рака, после доста дугог боловања, Јустинијан је горко оплакивао губитак који је с правом сматрао за ненакнадив. Живу ју је обожавао; на мртву је побожно чувао успомену. Хтео је, у њен спомен, да задржи у служби све оне који су били у њеној близини, и много година доцније, кад би хтео да да какво свечано обећање, имао је обичај да се куне Теодорином именом, и они који су желели да му угоде, радо су га потсећали на „врлу, лепу и мудру царицу“ која је, пошто је на овоме свету била његова верна сарадница, сад молила Бога за свога мужа.

Треба признати да има нешто претераности у овој апотеози. Играчица Теодора није баш имала врлина које воде у рај; царица Теодора, и поред своје побожности, имала је мана и порока који сене слажу са светитељским ореолом. Али ове црте је вредело забележити: толико оне, код ове славољубиве владарке, која је у толикој мери била жена,_ показују чак до иза смрти несравњену моћ дражи. и привлачности.