Vizantiske slike. Knj. 1

66 ШАРЛ ДИЛ

хтела је све да напусти. Године 802., кад су се завереници спремили да је збаце с престола, она допусти да то учине, чак и не покушавајући да се одупре. Слаба у поразу, она је обратно, кад победи, била немилосрдна. И казна коју је досудила своме сину довољно нам, мислим, каже о њеном срцу. Она је свакојако створила велике ствари за двадесет година од прилике, колико је владала: усудила. се да изведе политичку и верску револуцију од несравњевог значаја. Она сама, поред свега тога, није била велика ни духом ни вољом.

Али ма каква да је била Ирена, доба у коме је она живела остаје необично занимљиво и драматично. Као што су тачно, казали, „у тој византиској историји која нас изводи пред тако невероватне догађаје, Мренина је влада можда једна од најчудноватијих“.

Ш

У тренутку кад је смрт Лава ТУ стварно била донела Ирени највишу власт, много супарничких амбиција комешало се око младе царице. На двору, она је наилазила на потмуло непријатељство својих деверова, петорице синова Константина У, популарних и славољубивих царевића, од којих се имала свега бојати. Узалуд их је њихов отац заклео пред смрт да не ступају у завере против законитог владаоца; чим је Лав ЈУ ступио на престо, они су похитали да прекрше своју заклетву; и мада је после те увреде најстарији међу њима, Цезар Нићифор, био лишен свога достојанства и прогнан у далеки Херсон, многобројна странка радила је упорно за њих. С друге стране, сва висока звања владе заузимали су ревносни иконокласте. Управник двора, канцелар, врховни командант војске, били су стари и верни службеници покојнога Константина М. Сенат, великодостојници провинциске администрације, нису били мање одани политици претходне владе. Најзад и црква, којом је управљао патријарх Павле, била је пуна непријатеља икона. С људима такве