Vizantiske slike. Knj. 1

ЦАРИЦА ИРЕНА 65

са неуморном и чудном истрајношћу; притворна и лукава, она је, да би послужила својим. плановима, употребила нечувено богатство средстава, несравњену вештину да замрси и заплете интриге. А свакојако, има и неке величине у тој упорној тежњи за највишом влашћу, која занесе једну душу и обузме је целу, у тој правој психолошкој изопачености, која уништава сва осећања, да би једино славољубље оставила да живи.

И, ја ћу радо додати да је Ирена доста срећно извела улогу славољубиве жене. Она је имала достојанства, осећања за величанственост, склоности ка раскоши, парадама и лепим зградама; у чему је уосталом била жена. Њени пријатељи, шта више. тврде да је добро владала, да ју је народ волео и оплакивао њен пад, да је њена влада била време непрекидног благостања. Видеће се даље шта треба мислити о тим похвалама. У сваком случају, ја не бих могао да признам царици тај виши ум, тај снажан дух, ту мушку храброст, ту душевну јачину у несрећи, коју јој радо придају њене присталице. Једна ме ствар наводи да посумњам у вредност њеног политичког духа и у бистрину њених погледа: то је што би она увек сувише рано уобразила да је у нечему успела, и што се више пута ударала о препреке које је могла и требала да предвиди, Она је била умешна, ако се хоће, и јака у сплеткарењу: али у њеном начину поступања ја нарочито налазим неку ситну подмуклу умешност, умешност лукаве жене, која без сумње каткад успе, али која ниуколико не доказује надмоћност њених способности, Допуштам да је имала упорности, лепе истрајности да се враћа на препреку док је не сломије. Али она ми не изгледа, и поред „величине душе“ и „мушкога духа“ које јој ласкаво придају, ни истински енергична, ни истински храбра.

Године 797., у тренутку кад је извршила државни удар који је оборио њенога сина, она у одлучном тренутку изгуби главу; уплашила се, и помишљала да се понизи; држала је да је ствар промашена и

ЦАРИЦА ИРЕНА о