Vizantiske slike. Knj. 1

|| ЦАРИЦА ИРЕНА 79

у М у Х Ирена је била остварила свој сан: она је владада. Изгледа да је онда била као опијена својом срећом |и својом свемоћи. Она се заиста усудила да учини ту нечувену ствар која се никада дотле није видела у Византији, и која се никада више није видела: она узе, она, жена, титулу цара. На челу 110вела које је објавила, она се гордо назвала: „Ирена, велики василеус и самодржац ромејски“; на новцу који је ковала, на диптисима од слонове кости који су нам сачували њену слику, она се појављује у свем владарском велелепном сјају. Таква, и још величанственија, хтела се показати своме народу. На ускршњи понедељак године 799., она се вратила из пркве Светих Апостола у двор, са свечаном литијом, возећи се на златним колима са два упрегнута белца, које су држала четири великодостојника; обучена у раскошно одело василеуса, блистајући од пурпура и злата, она је, по обичају римских конзула, пуним прегрштима бацала новац сакупљеној гомили. То је била као апотеоза славољубиве владарке и врхунац њене величине. У исто време, увек вешта, она се старала да одржи своју популарност и да утврди своју власт. Цезари, њени девери, чије је упорно славољубље

надживело све невоље, понова се почеше бунити, Она свирепо угуши њихове покушаје и протера их

у Атину, у једно удаљено изгнанство. Својим пријатељима калуђерима указивала је, напротив, наклоност пуну пажње: дала је за њих сазидати нове манастире, богато је обдарила обновљене; благодарећи њеној отвореној милости, велике манастирске установе Сакудиона у Битинији и Студиона у престоници, развише се тада до нечувеног напретка. Најзад, да би придобила народ, она прошири своју дарежљивост у свима правцима: праштала је задужен порез, прерадила систем финансиске администрације, смањила терет царине на земљи и мору, и таксе којом су били оптерећени предмети за потрошњу и индустрија, задобила љубав сиротиње