Vizantiske slike. Knj. 1

80 ПАУН АТА СРЕ и

оснивањем добротворних установа. И Цариград Е очаран поздрављао своју добротворку.

Међутим, око остареле владарке на двору/су се плеле потмуле сплетке: Иренини љубимци одтимали су се ко ће је наследити. Престо је заиста, "по њеној смрти, остајао празан: из првог брака Константина У! рођене су биле само две кћери; што се тиче деце из другога брака, старији син Лав умро је кад му је било тек неколико месеци; други, дошавши на свет после пада свога оца, сматран је као ванбрачан, рођен из незаконите везе и лишен свих права на царевину. И тако су два евнуха која су владала монархијом, Ставракиос и/ Аетиос, подједнако сањала да задобију власт за своју породицу и обасипала своје сроднике свима почасним звањима. Мренино све горе здравље давало им је уосталом права да се убрзо могу надати. Ипак, до краја суревњиво чувајући своју највишу власт, подозревајући свакога који јој је изгледао да прети њеној круни, „стара василиса упорно је бранила престо задобијен њеним злочином.

И више од године дана, у Светој Палати су се без престанка ређале доставе, бурни призори, изненадна падања у немилост и неочекивана враћања у милост; Аетиос је достављао Ставракисове завере и славољубље, Ставракиос подстицао побуне да упропасти Аетиоса, а између њих двојице била је Ирена, колебљива, неспокојна, раздражена, час злостављајући све око себе, час праштајући. И има нечега заиста трагичног у тој борби између старе царице, исцрлене, али која се очајнички закачила за власт, и свемоћног министра, који је и сам био болестан, пљувао крв, и, у рукама самих лекара, и уочи смрти, упорно склапао завере и надао се престолу насупрот свакој нади. Он је први подлегао, средином 800. год. Док се византиски двор трошио у тим јаловим свађама, дотле је у Светом Петру у Риму Карло Велики основао Западно Царство.

Кажу да се једна величанствена намера била зачела у глави германскога цезара и старе византиске