Vizantiske slike. Knj. 1

ЦАРИЦА ИРЕНА 81

владарке, намера о једном браку који би сјединио њихове две монархије под њиховим заједничким скиптром, и успоставио, још славније и још потпуније него и у само време Августа, Константина и Јустинијана, старо јединство 076:5 тотапих.') Ствар не изгледа много вероватна; али у сваком случају започети су преговори да се створи један тодиз отепа! између две државе. Франачки посланици били су у Цариграду, кад букну последња катастрофа у којој Мрена подлегну.

У колико је стара царица слабила, сплетке су око ње постајале све жешће и све дрскије. Аетиос, свемоћан сад после смрти свога супарника, отворено је истицао свога брата и трудио се да му осигура ослонац у војсци. Поред безочног славољубља и охолости љубимчеве, бунила су се друга велика властела; и један од министара, логотет Нићифор, искористио је опште незадовољство да и сам склапа завере против василисе. Најпосле, подмукло, странка иконокласта спремала је одмазду. 31. октобра 802. г. букну револуција. „Бог је то допустио,“ вели побожни хроничар Теофан, „у својој несхватљивој мудрости, да би казнио грехове човечанства“.

Ирена је била на летовању у палати Елеутериону, њеном најмилијем боравишту. Завереници, међу којима су се налазили стари пријатељи Аетиосови, незадовољни љубимцем, стари другови Константина МЈ више официра иконокласта, жељних освете, цивилни великодостојници, најзад дворани, чак и неки рођаци царичини, које је она обасипала даровима, користише се тим отсуством. У десет часова у вече они се појавише на вратима Свете Палате, показујући халкејској гарди тобожње заповести василисине, којима она наређује да се без одлагања прогласи Нићифор за цара, да би јој помогао да се одупре сплеткама Аетиосовим. Војници се дадоше убедити и предадоше палату.

У свакој византиској револуцији то је била главна тачка коју је требало прво осигурати, и као

ђ „Римског света“.

ЦАРИЦА ИРЕНА .