Vizantiske slike. Knj. 1

ЈЕДНА ВИЗАНТИСКА ГРАЂАНКА 87

сталожен млад човек, који је пажљиво избегавао рђава друштва, и није губио време у уживањима, ни новац у коцки, разуман младић, који је рано умео да управља својим имањем и да га увећа, и на кога су византиске мајке бацале око као на изврсну прилику за своје кћери. Али тај предмет толиких материнских снова презирао је свет; врло побожан, он је више ишао у цркву него у позориште, више је волео читање него забаве, својим раним савршенством изазвао је дивљење свога исповедника. А по брату може се већ предосећати каква ће бити сестра. '

Свакако, по обичају византиских породица, стриц се мање бринуо о васпитању девојака него о дечковом. У томе друштву, ориенталском по толиким својим странама, жена се увек васпитавала у очинској кући; може се мислити да је, кад изгуби родитеље, било опасности да се њено васпитање прилично занемари. Тако је било и с Теоктистом. Она. је остала врло неука, и доцније је имала много да ради да попуни празнине у свом првом образовању. Њен се тутор бринуо само о једној ствари, да је добро уда. У то време, у Византији, идеалан тип доброг мужа, био је за родитеље трезвен човек, способан да крчи пут кроз живот: Теоктистин стриц наиђе на такво савршенство у административној служби, где је и сам био на послу. То је био један велики финансиски чиновник, добро забележен на двору, и са изгледима да доспе врло далеко; он се звао Фотеинос. Како је девојка била богата — она је тада имала да прима поред свога личног имања и део добара свога брата Платона, који је био ушао у манастир — ствари су се удесиле без тешкоћа, и намеравана удаја би закључена.

Теоктиста је била жена по срцу многих мужева. Није волела намештање, није волела свет. Одбацујући таште украсе, она је увек носила одело тамне боје. Кад је морала да изиђе, кад је на пример требало да присуствује каквом свадбеном ручку, она би се у друштву држала уздржано, скромно, оба--