Voєvanѣ srbsko podъ Karađorđemъ

15

Ево године 1809. на врати. Посланикљ србски кодљ кназа Проворевскога заоставши авли правителетву србекомљ одма сљ нове године, да ће примпрје међу портомљ и Руссјомђ за кратко престати, и нова воћна елђдовати. Сђ пролећа Родофшнинђ лично у совђтђ србски дође и прочита писмо главнокомандувоћегљ; „да већђ нбгове русске воћске преко Дунава прелазе у Булгарпо, еданђ корпусљ изђ мале Влашке кљ Видину да ће доћи Србима у помоћ, него да Срби ударе на све стране што скорје, РодоФикинљ писмо то прочита, смота п у пепљ стави.“

Сложно Срби екоче на ноге, и бљ три стране навале на Турке: пођу на Нишљ, на Босну и на Албанџо. У Албаши е Црнљш 'Борђе лицемђ предводјо, Новбш Пазарђ и СЂницу освојо, и овде сљничкогђ пашу до ноге побјо и прогнао. Обколи Шреполћ на рбшље Лиму, п воиске србске дођу до Васоввића, гди се већ са Брђанима и Прногорцима соедине.

Ован успфхђ остао ве безплоданђ, врбо у отсудителномљ томљ часу храбри србски вождљ принуђенљ е бњго изђ Албане кљ Делиграду и Каменицви кодљ Ниша епљтшти, почемђ не само обећаниљи Русекјл корпусђ не само ије дошао Србима у помоћ кодљ Ниша, него и она главна Русеска вопека нигди нје Дунаво прешла, и тако е сва тур ска сила отљ Ирногљ мора по Болгари противљ