Voєvanѣ srbsko podъ Karađorđemъ

39

мачку страну; и да е онђ Русеки кавалђрђ, да се не бон никога. За то су вожду правителетвузопии авили, а вождљ на то замолчао ! Леонт!е митрополитђ число волеке стовће у Београду уплапио в, да оставе градђ, и да у села кљ евоимђ домовима побљену; исти вопницљт казивали су митрополитове рбчи: „да кога да гину, и да чува: градљ, а свого децу и жене да допуштао турпљша робитиј“ Ове све ствари и буне Лвонтје разселвао 6, када усившно на свшма пунктови Турке наши отражаваху. И по тому наше воиске главнњи заповђдникљ, стоећи на ушћу Мораве кодљ Дунава, узнавши за митрополитово прибите у Београдђ, за повседневне и ноћне нђгове сљ Недобомљ договоре, п паленђ и жаренђ буне у Београду; позове митрополита, да дође у вопску кљ иђму, само ва отдалптига отљ Недобе. Леонтје на онаш позБвљ бео се в узмућо као ђаво у мало воде; но у то време дође вождљ у Београдљ, и Леонт!е отправи се сљ нђимђ у едннмљ колама у таборљ воиске наше кодљ Мораве. Тамо неко време пробаве; а кудљ су годљ проходили, митрополит, гдб _возкдљ нје могао чути, народу товорјо в, да бЂжи куда ко зна. Такођерљ кадљ су вопску нашу и предкрмлнице наше облазили, при отходу пришапче митрополитђ у ухо воиводи Вули Иличу, да како Турцвт преко Мораве пређу, да онђ свов топове, прахђ и олово у воду потопи, и да бвжи куда ко