Voєvanѣ srbsko podъ Karađorđemъ

80

зна. Вождљ врати се кљ Београду ељ митрополиТомљ; а турске на неки мести прокраду се чете, пређу преко Мораве, и попушкад 66 сђ нашима стражама, ВоПвода Вуле одма онако учини, како му Леонтје баше пришаптао будљто отљ етране вожда, и после каже своему началнику, метелећи, да 6 вождљ и нђму такову заповђетђ оставјо. ГлавНЕ началникљ тап видећи авно, што е похити КЉ Београду одма, да се с ВОЖДОМЉ договори ва из4810 митрополитову, колико ће воПеке у Београдљ послати, како ће непрателђске плећи у нашимљђ рукама остати. Истина колико в годљ бело градова и шанаца у насђ, еви су багли напунбни праха олова, и остале потребнје военив ствари за много година да се бране; и изљ Београда послано в бљло, а п све водеке наше имале су воену потребу са собомљ оно годиште задоста. Само у Београду бБтло в остало нанманђ праха и олова, што на границљ Н5мачкон вавђкљ имали смо средство набавити потребу за Београдљ: а воџска, кол бг бела дошла бранити Београдљ, и она 66: донесла сво воену потребу са собомљ. Зато смо оне далне пограничне шанцове и градове, сљ вое– нбеиљ стварима бљли накупили, врђ на елучан не бљр намљ ббгло могуће нБима помоћи га. Главни началникљ вошеке отђ Мораве доспђ около подне у Београдљ 21. септ,. 1813. алпш више незастане ни вожда, ни Леонта, ни колежекогљ совљтника