Voєvanѣ srbsko podъ Karađorđemъ

|:

41

Недобе. Они, како су се извћетили, да су неке чете турске преко Мораве прешле, тако су вдва дочекали вожда уплашити и превести сљ фамимомђ и Енићемљ секретаром; у лађу лђали, иу Земунљ преправили се у саму зору тога дана, када в почело оевђтати. „Леонтје при самомљ б5гству успћо в разаслати извђетје вопскамћ, и по народу, за бЂгетво вождово, бовћи се, да после нрихова обтетва коп началникљ воПеке наше не бе ползо– вао се магновенјемђ онбшљ, за устромти се памеђу себе, п народљ у слободи, безљ вожда наново у редљ етавити, свов градове и шанцове бранити, и непрнтелн отечество обдержати. На иствти начинљ Недоба, на три дана пређе бЂгетва нБихова, публичнов викао, и даже предсћдатемо магистрата Београдекогљ г. Николи Делигеортевићу авнон у очи говорто в „да за кога народљ да гине% за господство трља четври човека! да в Сербја призната као собственностђ Турска, и да самљ царђ Александерђ хоће, да Турцљг заповђдав и владао Сер(омљ.“ Ево овако, што 1809. године, када су Туршљт до истога мђета, гдђ и сада, доходили до Мораве; Леонтје и Недоба бвжећи како вадђ, што онда нтесу могли успљти, то сада, знајоћи ако ВОЖД остане међу нама, да ћемо мљт свакоџ јнтриги, издал, и силм непрателском преодолђти, како и пређе — успћли су вожда обећнити, преварити, и између насљ украстига и превести; а насљ све у

4