Vojin

РУСКА НИКОЛАЈЕВСКА АКАДЕМИЈА

113

као другостепена цел. треба да пажи, распростирање војних знања по војски; но та цељ треба да се достиже не толнко програиом самих предмета предавања у академији, колико научним радом проФесора, као људи ученога сталежа." „2) Сагласно општем, практнчном правцу свега нредавања у академији , треба у њему да се определи и права размера међу елементима: историјским, критичним и догматичним." „Ова размера треба да се определи нри разгледању свакога курса; но у основу примљено : да одвећ велино историјско развијање заузима много времена на уштрб практичним пословима. Критика , ако није основана на подробном анализу расматраних Фактова, може приучавати ОФицире површним иогледима и безусловним осуђивањима. Најпосле, сувишни догматизам у војним наукама може одвести у једностране и ,;страњене теорије, које савршено одвлаче од праве ».рактичне цели шпецијалног војничког образовања." „3) Практична упражнења у свима предметима предавања , како у школи, тако и у пољу (лети), треба да састављају не другостепену, но суштаствену страну академијскога курса. Сва предавања треба да су тако удешена, да би учећи се не само здраво судили о војном раду , но да би умели добро и своје дужности да врше. При том нуждноједасе особита нажња обрати на оне недостатке. који се опажају на оФицирима по излазу из академије, т. ј. мало познанство саунутрашњим управљањем војске и (штабним) канцеларијским деловодсгвом." Као што се из ових осново-положења комисијских види, они су ради своју академију да преобрате у праву практичну школу , која ће практичне официре да лиФерује. Што се пак остварења тога тиче, о томе несумњамо , јер су проФесори избрани руски ОФицири, који доиста ту цељ и постићи могу. 8* ј