Vojin

168

војин

нима '), признавање добрих деиа, проповедање нуагдних наука општем благостању, истреблење: лааги, глупостн, сујеверја због којих је земл.а крвљу људском напојена бнла. По овоме човек треба да је према ближњима истинит, справедљнв, добар и савестан; треба да се незнање науком одгони и да знањем својим умножава општа блага. Из овог последњег дела природног права , као као што смо видели, произишло је право људи и народа; оно овде ирелази предмет мог говора, али се нз њега дознаје постанак доцније поставшег права војничког. Права законите одбране, која је следство природног нагона нашег да одржимо оно што је наше, прндаје човеку још н дужност да притнче у помоћ и да заштићава немоћне; о гуда је постало право рата и свију последица које отуда произлазе, т. ј. установе војске и њеног особеног права цељ је: одржање ове установе строгом днсциплином 2 ) и јемство народа судом, који предупреНује иступлења која људи у рату учинити могу 3 ). У људском праву увек ћемо наћи основе ратног права; засада биће довољно, да покажемо само у чему се војничко прано приблнжује прнродном и како из овог постаје право људи, у ком је сама природа друтнтвепих елемената назначииа постанак овог права војничког, о ком ћемо овде да говоримо.

') Аристот ве.ш да неиоК поднже увек равносг и суђење; снла се ннкад неузнемирује. Тга(1ис1и»п <1 е Л1. Ваг111е1ету 8ајп1- НИаЈге. Види Аг!а[о(е1!з роП(1са, Пћ. VI, сар. 1,Л&14 1И Ппе, р. 59»; 1.1 Јез Ое\'ге.ч <!' Ап.ч1о1е, со11ее1!оп §:гес(1ие <1е Т)ј(1о1:.

2 ) МШиае виттит јик 11аћеп1о (над војмнсгвом нек се упражњава највећа власт). С!сер., Пћ. П(. с. з , Пе 1е§-1ћ.

3 ) „Зна се доиста да су закони направљенн за среКу, невредимост, мир н блаженство љ\'ди и држава." С1сего, 1)е 1е§1ћ., Пћ. П. с. 5).