Vojin

172

ВОЈИН

одржање мира : тако исто само се оружаном сијом могу утврднти, раширити и умножити саобраћаји трговачки нзмеђу разних држава, а друкче се заштитнти не могу ни грађани, који верују у уговорв и уван«авају их, до оружаном силом. Овим дакпе дођосмо на установе војничне, на установе, које произиђоше из нрнродног праиа ратовања. Читаоци нетреба да чекају да им се овде упу стим у право рата. Основи, које је Гроције развио у делу: Ре јиге расЈ8 е1 ђе1П, врло су потпуни и познатн, и ја држим да ми није нуждно око тога задржавати се, осим тога што го и неспада у предмет, о ком се онде говори. Јаћусамо са Вателом рећи'): „да је рат оно стањеукомсе право своје силом тражи." По овоме рат мора увек почивати само на правичном узроку и он је врло нуждан. Из овог следује, да је војска врло нуждна, јер је она природна чуварнца јавне слободе. Њен је задатак да унутрашњи мир одржава, и да чува част народну; потоме су и њене дужностн велнке, простране и тешкепазато она и има света права, која се уважавају н признају. А кад се говори о правима и дужностима разуме се да мора постојати особени војнички закон, кога је цељ да се дисциплина одржи. Дисциплина је нуждна н без ње небн постојала ни једна војска. Законом се војничким каштиге у прописна иравила стављају н у њима се опредељује природа и вид суђења учињених преступлења. Но пре што почнемо разграњавати овај особени закон, морамо показати како је он сједињен са јавним правом и у чему се придржава адмпнистративног и политичног права н општнх начела морала.

Вгсн1 (1ез ^енв I. II, Ну. III, сћар. I, § 1.