Vojin

173

Јавно право. Лавно је право, као што саи на другом месту рекао'). опште право једне државе. Сваки народ нма своје јавно право , које је основано на поиитичкој коиштитуцији. Јавно право има четири главна поделења и првом поделењу принадленЈи влада и лолиција. У овом првом поделењу говорн се, о: Ну;кдности владе. — Обвезању , које се према њој имати мора. — Праву и дужностима оних, који су у управи. — Министрима. — Саветницима. — Праву и дужностима оних, који одправљају ово велнко зваае. — Адмивистративном праву и дужности. —Дрнгавним добрима. — Финансији. —- Даицима. — Политичкој економији. — Полицији. — Свештенству. — Разиом богослужењу. — Војсци. — Трговини. — Ратарству. Индустрији. — Јавиим наукама. — Општинским установама. У другом поделењу говори се: о јавним дужностима; определењу њнхове властн ; правима и дужностима оних, који их извршују. У трећем: о кривицама, злочинствима и њиховој каштнги. У четвртом: о суђајском реду уопште, о суђењу и судовима, и о парницама како грађанским, тако и крнвнчннм. Ту у јавном праву налази војннчко право потпуно место, у сред политичких установа, које су основа држави. Његони особени основи произлазе из јавног права, и као следство општих начела општег закона. Јавно право ствара суђење, поставља суђаје, означава им границе власти , једном речи оно је велики покретник у политичкој радњи. ') ОнЈс!е (Јек 1гЊипацх гнЈП^а^гев, 1п1го(1., р. XV«