Vojin

ГЕОГРАФИЈСКО ПОСМАТГАЊЕ

181

образују србски четвороугао, три опет иду југоистоку а од Витоша се главни нродунгава к Црном мору. Планине у источној Србији, које се у четири гране деле, те к сјеверу и сјеверозападу идући деле долине Тимока, Пореча, Пека Млаве и Мораве а са ердељским Дунав сужавају, достиагу највећу висину до 4200'. Оне на западн ј страни које се око Мораве увијају и групирају шумадинске планнне, достижу на југу у Копаонику на 6000', у средини својој у РудникудоЗбОО* а даље к сјеверу до 2000'. Од ових планина једна грана иде управ к сјеверозападу и са огранцима благим свршава се к Сави, а друга се дели опет у две, једна иде к Београду и свршава се ту са више страни огранака к Сави и Дунаву, а од части к Морави, друга пак грана иде као Гледић и Јуор унрав к истоку и свршава се такође са врло стрмим огранцима к Морави. Од Шаре планине што се одваја грана и утискује међу Дрином и Морачом те ту грунише црногорске и сјеверне арбанске планине, достиже у млогим врховима до 7000' висине: Бор, Проклетија, Тројица, Ком на 8000. Огранци што се између Мораве и Ибра утискују до границе србске достижу највећу висину до 3000'. Низ пданински што међу изворе Мораче и Дрине у Ерцеговину и даље у Босну надире, и једним краком између Перетве и Мораче групише јужне ерцеговачке и сјеверне црногорске планине , достиже у Кому и Дурмитору 8—9000' висине , у Прескавици и Вранцу 6—7000', остале више су тек до 5000'. Идући овај ланац даље к западу између извора река Босне, Врбаса и Уне, асдруге: Неретве и Цетиње достиже највећу висину у Врањици и Зецу до 6000' висине. А даље у Прологу, Велебиту и Капели до 4—5000'. Огранци њени који у Босну улазе као вододелнице између река: Дрине, Босне, Врбаса, СанеиУне