Vojin

182

ВОЈИН

достижу највећу виоину до 4000' а још даље к Сави тек до 2000'. Остале планине по Турској достижу ове висине. Тако грана која се од Шаре одваја те између мора и долине Вардараумногим ограицима иде и у Грчку улази, достиже у сјеверној Албанији до 5800', у ј} 7 вгној и више до 8000'. Планине које између Албаније и Тракије иду, достиагу највећу висину до 7000. од СоФије к Србији идућа стара планина је преко 6000' висока, одавде пак продужени главни ланац Балкана као велнки Балкан непрелази нигде внсину од 5300' а даље к Црном мору тек до 3000' су му високи највиши брегови. Остали су брегови по Македонији и Тракији до 2000'. Форма балканских планина више је округласта и зато су оне доста проходне, јаруге, долинице, па и саме долине већих река искривудане су а често увијене. Страпе долина мањих па и већих су врло често стрме због чега често морају путови из једне у другу долину да иду уз јаругу а не вододелницом, па у том ако непређу преко каква седла морају преко чворова, који су обично висови, а кад уз долину иду, принуђени су често преко изнривуданнх речица и по-' тока да прелазе. Долине се чесго сужавају и реке пробијају кроз ждрела, но која су више пролокана него изкрзана, шго чини да путови често морају уједанпут из долиие да изиђу па да заовитно око поједнни се врхова веругају. Балканске су планине највише наслагане кречним каменом и листцем, по ком је обнчно добра земља, најобичније смолница, и долине су такође том земљом обично покривене. Тако су путови по тим пределима по брдима а и по долинама често каменити по мањим брдима и већим долинама блатави у